Uprkos izazovnim tržišnim uslovima i okruženju niskih kamatnih stopa Raiffeisen Bank International (RBI) ostvarila je konsolidovanu dobit od 804 miliona eura. Pored ovih direktnih efekata, pandemija je rezultirala i značajnim smanjenjima kamatnih stopa te devalvacijama valuta u nekim od glavnih tržišta RBI-a.
"RBI je ušla u pandemiju s jakom tržišnom pozicijom i stoga je postigla zadovoljavajući rezultat i pored veoma izazovnog okruženja”, izjavio je Johann Strobl, generalni direktor RBI-a.
Uzevši u obzir preporuku ECB-a vezano za isplatu dividendi, Uprava RBI-a će predložiti Skupštini dioničara, planiranoj za 22.04.2021. godine, isplatu dividende od 0,48 eura po dionici.
"Dobro smo kapitalizirani, što nam omogućava da rastemo sa našim klijentima, a našim dioničarima da učestviju u uspjehu RBI-a”, rekao je Strobl.
Zahvaljujući napredovanju vakcinacije protiv virusa COVID-19, djelimično popuštanje ozbiljnih ograničenja može se očekivati u drugom kvartalu 2021. godine. U kombinaciji sa rastom potražnje, kao i stimuliranjem monetarne i fiskalne politike, ovo bi trebalo rezultirati značajnim ekonomskim oporavkom tokom godine. Nakon negativnog razvoja BDP-a u svim državama Srednje i istočne Evrope u 2020. godini, Raiffeisen Research očekuje rast BDP-a od 3,7 procenata u Srednoj Evropi, 4,6 procenata u Jugoistočnoj Evropi, 2,4 procenta u Istočnoj Evropi, te 3,5 procenata u Austriji u 2021. godini.
Opći administrativni troškovi u padu
Operativni prihod smanjen je za 5 procenata na 5.195 miliona eura, najviše pod uticajem 5-procentnog pada neto kamatnog prihoda (3.241 milion eura) te 3-procentnog pada neto prihoda po naknadama i provizijama (1.738 miliona eura). Mjere lockdowna rezultirale su smanjenjem prihoda, posebno u drugom kvartalu, dok je neto prihod po kamatama pretrpio uticaj nižih kamatnih stopa, uglavnom kao rezultat smanjenja ključnih kamatnih stopa na nekim tržištima. Ovo je ublaženo smanjenjem općih administrativnih troškova, također za 5 procenata na 2.949 miliona eura. Glavni faktori su bili smanjenje ostalih administrativnih troškova i valutnih efekata. Sa 56,8 procenata, koeficijent trošak/prihod bio je veći za 0,3 procentualna poena nego u prethodnoj godini.
Rast gubitaka po rezervisanjiam za finansijsku aktivu zbog recesije
Recesija uzrokovana COVID-19 negativno je uticala na RBI, prvenstveno kroz gubitke po osnovu rezervisanja za finansijsku aktivu u iznosu od 630 miliona eura, od čega se 288 miliona eura odnosi na fazu 3, odnosno oni su u defaultu.
Sa 1,9 procenata, NPE koeficijent je bio niži za 0,2 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, prvenstveno kao rezultat povećanja obima kredita, budući da su nekvalitetni krediti ostali gotovo stabilni zbog prodaje i isknjižavanja. Koeficijent pokrivenosti NPE porastao je za 0,5 procentnih poena na 61,5 procenata.
Koeficijent ukupnog kapitala (potpuno ispunjen) iznosi 18,4 procenata
U 2020. godini, koeficijent CET 1 (potpuno ispunjen) iznosio je 13,6 procenata. Dividenda koja je inicijalno predložena za 2019. godinu ostaje umanjena, kao i prijedlog dividende za 2020. Koeficijent tier 1 ostao je na 15,7 procenata i koeficijent ukupnog kapitala na 18,4 procenta.
Izgledi
Očekujemo umjereni rast kredita u prvoj polovini 2021. godine koji će se ubrzati u drugoj polovini godine.
Očekuje se da bi koeficijent rezervisanja za finansijsku 2021. godinu trebao biti oko 75 baznih poena, obzirom na istek moratorija i programa podrške vlade.
Ostajemo pri koeficijentu trošak/prihod od oko 55 procenata - moguće već u 2022. godini u zavisnosti od brzine oporavka.
Očekujemo poboljšanje konsolidovanog povrata na kapital u 2021. godini, uz srednjoročni cilj od 11 procenata.
Potvrđujemo naš srednjoročni ciljani koeficijent CET1 od oko 13 procenata.
Na osnovu ovog cilja, namjeravamo distribuirati između 20 i 50 procenata konsolidovane dobiti.